Naslovna Društvo IPARD fondovi za Srbiju

IPARD fondovi za Srbiju

563
0
PODELI

Iako je IPARD zvanično u Srbiji trebao da krene još 2014. godine, iz raznoraznih razloga implementacija kasni. Sredstva u iznosu od 174 miliona evra još uvek čekaju na stvaranje uslova za njihovo korišćenje od strane poljoprivrednih proizvođača i prerađivača.

Koliko će IPARD fondovi doprineti ruralnom razvoju i da li će dati željeni rezultat ostaje da se vidi tek posle implementacije prvih tranši investicija koje se očekuju u toku sledeće godine?!

Šta je IPARD?
IPARD (Instrument for Pre-Accession Assistance to Rural Development) je program koji daje podršku poljoprivredi zemlje koja se nalazi u predvorju Evropske unije. Trenutno su u ovaj projekat finansiranja uključene pored Srbije i Makedonija, Crna Gora, Albanija i Turska. Evropska komisija osnovala je IPARD Agenciju sa ciljem da pomogne ovim zemljama u implementiranju mera iz oblasti poljoprivrede i proizvodnje hrane kako bi se ona prilagodila uslovima u Evropskoj uniji. IPARD program obezbeđuje sredstva za osnivanje udruženja, marketing proizvodnju hrane, diverzifikaciju  ekonomskih aktivnosti i ulaganje u ruralnu infrastrukturu, ulaganje u pilot projekte, treninge i pripremu proizvođača na uslove koji ih očekuju kada zemja bude postala punopravni član Evropske unije.

Do sada je zbog neažurnosti i nepripremljenosti naša zemlja već izgubila pravo na neka sredstva. U narednoj godini po najavi ministra Nedimovića, očekuje se da će u Srbiju kroz IPARD ući između 30 i 40 miliona evra. Takođe, veliki problem prilikom apliciranja za sredstva iz ovog fonda nedovoljna obučenost u pisanju projekata, pa se već nekoliko godina unazad organizuju razni seminari koji bi pomogli aplikantima, neke od tih seminara u Srbiji organizuje Mreža za ruralni razvoj.

Ministarstvo poljoprivrede i Mreža za ruralni razvoj predložili su u prvoj fazi implementacije mere investiranja u imovinu poljoprivrednih gazdinstava i investiranje u preradu i marketing poljoprivrednih i ribarskih proizvoda.

Kroz LEADER program i organizovanje Lokalnih akcionih grupa (LAG) krenulo se u drugu fazu implementacije. Ona podrazumeva organizovanje lokalnih proizvođača u udruženja kako bi se ispunili uslovi za dobijanje sredstava iz IPARD fondova, koji uopšte nisu jednostavni, naročito ne za male i srednje proizvođače.

Mreža za ruralni razvoj Srbije (MRRS) je osnovana 2010.godine kao krovna asocijacija udruženja aktivnih u ruralnom razvoju Srbije. Od 2011.godine MRRS je punopravni član evropske ruralne mreže PREPARE, a od 2013.godine je osnivač i član Balkanske mreže za ruralni razvoj i na taj način učestvuje u procesima planiranja EU politika, razmeni ideja i znanja sa mrežama iz regiona i EU. Mreža za ruralni razvoj Srbije trenutno ima 16 članica sa čitave teritorije Srbije.

Uslovi za poljoprivrednike

Od agro-tehničkih mera do organske proizvodnje već se javljaju nepremostivi problemi za poljoprivredne proizvođače. Da bi ostvarili pravo na sredstva iz IPARD fondova , poljoprivrednici će morati da ispune dosta različitih ulova i naravno da imaju dovoljno sredstava da sami investiraju u unapređenje proizvodnje, jer se sredstva iz fondova mogu povratiti tek nakon ulaganja, kupovine mašina ili prostornog proširenja, i to u visini od 65% ukupne investicije.

Pored toga analizom uslova za konkurisanje kod IPARD fondova dolazi se do zaključka da su ta sredstva uglavnom usmerena na velike proizvođače. Na primer za uzgoj krava i proizvodnju mleka potrebno je da već posedujete minimum 20 grla stoke, što za većinu naših poljoprivrednika već nedostižan uslov.

Od IPARD-a se mnogo očekuje, možda i previše. To nikako nije drvo sa koga se beru pare, teško da će bilo koji individualni poljoprivredni proizvođač u zemlji moći da ispuni uslove koje fondovi Evropske unije zahtevaju zato Mreža za ruralni razvoj preporučuje udruživanje i formiranje LAG-ova ili pak okretanje subvencijama koje daje Ministarstvo poljoprivrede„- kaže Dragan Roganović predsednik UO Mreže za ruralni razvoj Srbije.

Opšti je utisak da su od IPARD programa očekivanja prevelika, jer je on okrenut krupnim proizvođačima, prosečan srpski seljak neće videti mnogo benefita od ovog programa.

 

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here